Кada ljudi vide neke stvari kao lepe druge stvari postaju ružne. Кada ljudi vide neke stvari kao dobre druge stvari postaju loše. Tao Te Čing je knjiga koja je nastala pre 2.500 godina te se pripisuje kineskom mudracu i osnivaču taoističke škole Lao Tzuu. Iako je davno napisana, i danas je vrlo aktuelna te odiše mudrošću i svežinom misli, a to samo svedoči o njenoj izuzetnoj vrednosti.

Prema legendi, mudrac Lao Tzu bio je razočaran korupcijom i propadanjem svoje zemlje te je odlučio napustiti političku funkciju koju je obavljao u Кini i postati pustinjak. Na izlasku iz grada zaustavio ga je stražar koji je bio zadivljen njegovom mudrošću pa ga je zamolio da pre napuštanja grada napiše knjigu o istini. Tako je Lao Tzu navodno u stražarnici napisao Tao Te Čing.

Nakon toga je otišao i niko ga nikad više nije video.

Tao Te Čing - promišljanja o postojanju i životu

Reč tao znači put i označava ono što prožima ceo univerzum, ali je neopipljivo i neizrecivo. Te označava moć, vrlinu ili veštinu, a ching knjigu. Tao Te Čing je, dakle, knjiga o putu i ​​vrlini, odnosno o veštini života. Ovaj dragulj kineske i svetske literature napisan je u stihovima i nastao je približno u vreme kada je i Buda u Indiji govorio o buđenju i nirvani. Reč je o najvažnijoj knjizi kineskog taoizma, učenja prema kojem postoji samo jedna univerzalna istina u osnovi sve stvari. Taoizam se može opisati kao filozofija prirode. Živeti u skladu sa taom isto je što i živeti u skladu sa prirodom, a to znači da treba da idemo niz struju života, a ne protiv nje. Tao je univerzalan - proučavali su ga hrišćanski mistici, zen monasi, američki domoroci, pustinjaci i razni filozofi.

Tao zakoni - univerzalna načela i istine

Sve što postoji na ovom svetu postoji zahvaljujući tau. To je prirodni zakon koji upravlja celim univerzumom, način na koji čitav svemir funkcioniše. Tao počiva na kineskom izrazu vu vei, a to znači dopuštati životu da se odvija bez našeg uplitanja. Upravo je takav svjetonazor nama zapadnjacima najteže shvatiti jer živimo u društvu koje se neprestano trudi menjati i osvajati prirodu. Кnjiga Tao Te Čing uči nas kako da živimo u skladu sa taom, odnosno prirodom.

1. Prava istina je neopipljiva i neizreciva

Tao Te Čing počinje stihom: Tao koji se može izgovoriti nije večni tao. Dakle, sve ono što se može izraziti rečima samo je koncept, a nije stvarna istina. Način na koji univerzum funkcioniše nama je nedokučiv. Iako ga ne možemo shvatiti, svaki dan svjedočimo tau posmatrajući njegove manifestacije oko nas iu nama samima. No pritom vidimo samo površinu stvari, ali ne i unutrašnje istine. Želimo li se približiti istini, trebamo se distancirati od spoljnih stvari. Tek onda kada spoljni svet više ne bude imao uticaja na nas, možemo spoznati tao.

2. Sve što postoji ima svoju suprotnost

Naš svet postoji kroz suprotnosti kao što su lepo-ružno, veliko-malo, crno-belo. Taoisti to prikazuju crno-belim krugom sa simbolima jina i janga. Budući da su te suprotnosti deo jedne zajedničke neodvojive celine, to znači da one ne mogu postojati 1 bez druge. U onom trenutku kada nešto proglasimo plemenitim ili lepim, nešto drugo za nas poprima ružna ili loša obeležja. Tao nas uči kako su te suprotnosti zapravo samo dve strane istog novčića. Jer upravo zahvaljujući postojanju ružnog mi možemo prepoznati lepotu. Osim toga, lepota je u oku posmatrača - ono što je nekom lepo drugom je prosečno ili čak ružno. Stoga, možemo li reći da je nešto zaista lepo, a nešto drugo zaista ružno?

3. Ispravan put je put nedelovanja

U knjizi puta i vrline Lao Tzu savetuje da delujemo što manje i da preduzimamo što manje akcija. To se odnosi i na želju za posedovanjem. Taoizam savetuje umerenost u svemu. Кada prestanemo žudjeti za onim što nemamo, počinjemo ceniti ono što imamo. I tek tada zapravo možemo shvatiti koliko nam je malo potrebno.

4. Svemir funkcioniše po ženskom principu

U Tao Te Chingu naglašeno je žensko načelo univerzuma po kojem univerzum rađa na milione novih oblika. Tao ima mistična žene svojstva, pa je stoga Lao Tzu u strogom patrijarhalnom kineskom društvu izuzetno cenio ženske odlike. Smatrao je da bi i naše ponašanje u svetu trebalo imati žene svojstva. Na primer, trebali bismo više davati nego uzimati, biti više popustljivi nego kruti i strogi, biti umereni i skromni umesto ponosni.

5. Nesebičnost je najveći ideal

Oni nesebični, koji ne misle samo na svoje ciljeve, najduže opstaju. Za razliku od njih, oni koji stalno žele biti prvi, koji su takmičarski nastrojeni, nestrpljivi i nezadovoljni - brzo se umore i istroše. Prema tau, trebali bismo činiti dobra dela, ali da za njih pritom ne tražimo nikakvu nagradu. Jedino tada smo u skladu sa najvišim idealima.

6. Tok vode je uzor toku života

Put taa počiva na principu vode, koja se uvek svemu prilagođava. Pratite li njen tok - ona ​​uvek ide prema nižem, kao da želi biti zadnja i neprimetna. Na svom putu ona zaobilazi prepreke - ne sudara se sa njima, te se uvek prilagođava okruženju u kojem se nalazi. Osim toga, voda je za nas izuzetno važna jer sačinjava veći deo našeg tela i bez nje doslovno ne bismo mogli ni postojati.

7. Praznina ima istu važnost kao i sadržaj

Praznina je svuda oko nas i da nema nje, ne bi bilo ni Sunca, ni planete, ni nas samih. Da bi činija bila korisna, ona mora biti prazna kako bi se u nju mogao uliti sadržaj. Isto tako, ni muziku ne bismo znali ceniti da nema tišine, odnosno praznine između nota. Slično važi i za ljudski um, trebamo ga potpuno isprazniti od nepotrebnog znanja kako bi se u nas mogla "uliti" mudrost.

8. U svakom strahu krije se strah od smrti

Lao Tzu navodi kako i pohvala i sramota vode u stanje straha. Pohvala nas čini slabijima, jer je onda stalno iščekujemo, a kad izostane, u nama se javlja strah. A u podlozi svakog straha zapravo se krije strah od smrti. Takođe, danas smo opsednuti sopstvenim izgledom i telom, koje je podložno propadanju. Tek kad naučimo prestati biti vezani uz svoj izgled nestaće i strah od smrti.

9. Ponizan život je uslov za skladan život

Lao Tzu smatra da je zlatna era čovečanstva bila u nekim davnim vremenima. Naši preci više su poštovali zakone taa i živeli u skladu s njima, stoga su i njihovi životi bili više u harmoniji sa univerzumom. Današnji čovek se udaljio od tih načela, pa je zato njegov život haotičan i on sam preopterećen je mnogim nepotrebnim stvarima. Trebalo bi se ugledati u pretke, odbaciti luksuz i težnju za slavom i moći, te se vratiti skromnom, mirnom i nadasve jednostavnom životu.

10. Znanje je neiscrpno

Nikad nismo bili toliko izloženi informacijama kao što smo to danas, no nikad nismo bili niti dalje od svoje prave, istinske prirode, svog taa. Lao Tzu smatra da preveliko znanje ograničava i zbunjuje čoveka. Šta on više uči to je više onoga što bi još trebalo znati, a to stvara dodatno nezadovoljstvo. Osim toga, znanje je izloženo stalnim menama. Na primer, čovek je dugo živeo u uverenju da je Zemlja ravna ploča te da se planete okreću oko nje, dok danas znamo da je istina upravo suprotna tome.

11. Svet je večno podložan promenama

Svemir i svet u kojem živimo neprestano se menjaju. Onaj ko pokušava da ovlada svetom ili sprečiti promene, u startu je gubitnik iu tome nikad neće uspeti.

http://alternativa-za-vas.com

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

e-max.it: your social media marketing partner