Čovek se vratio sa posla kasno, umoran i nervozan i nađe svog 5-godišnjeg sina kako ga čeka na vratima.

Njegove reči, prenete nekom posebnom ljubavlju i prepune neke tihe, životne vlasti, zagrevala su ljudska srca, čak i ona okorela i hladna.

Prepodobni Serafim Sarovski bio je jedan od najvećih ruskih pravoslavnih podvižnika, prozorljivaca i čudotvoraca, a slavi se kao svetitelj.

Čestitka koja se pamti već 30 godina...

Dragi moji,

Nije pristojno ovako razgovarati s vama, trebali bismo sesti negde, u neki zabačeni kafić, u vreme kad tamo nema nikoga, pa popričati na miru. Ali… Vi ste zreli ljudi, prezreli čak, vaši su dani ispunjeni obavezama, a ja sigurno nisam osoba zbog koje ćete ostaviti sve i saslušati me. Uostalom, tu ste u pravu, što bih ja to vama novo mogla reći? Milion smo puta razgovarali, ja uvek govorim jedno, vi drugo. Nema kafića, ma koliko zabačen bio, koji bi to mogao promeniti.

Dva muškarca, obojica jako bolesni, zajedno su ležali u bolnici. Jedan od njih je svakoga dana mogao da sedi na svom krevetu zbog izdvajanja vode iz njegovih pluća. Njegov krevet je stajao uz jedini prozor u sobi. Drugi muškarac je morao stalno da leži na leđima.

Običaji kojima su naši preci privlačili novac u kuću: “Oteto prokleto” ili “Kako došlo, tako otišlo” poštovalo se sa velikim razlogom.